Пређи на главни садржај

Kupuju se na trafici, ali ne, ovo nipošto nisu novine!

Čitam danas post na FB: "Verovatno nisu hteli da Vas potresaju, da su "najčitanije" novine ugašene zbog velikog broja izgubljenih sudskih sporova za iznošenje neistina i laži...Te su bili prinuđeni da osnuju novi Kurir, koji je počeo sa radom 3. februara 2014..." 
Skeptična po prirodi, pokušam ovo da isproveravam.
Na sajtu Kurira stoji da je osnivač "Kurir-info" d.o.o. Beograd, a prema podacima APR-a "Kurir info" D.O.O. Beograd je i dalje aktivno privredno društvo. 



Nabijem kapu na glavu da me niko ne prepozna i trknem do trafike da kupim štampano izdanje, kad eno ga: "Godina I; broj 9"!!! Listam do impressuma i tamo bez po blama piše crno na belo:


Dakle, izdavač dnevnog lista "Kurir" više nije "Kurir info" d.o.o. (negde sa, a negde bez crtice, pim.aut), već je to neki novi dnevni list koji sebi već u devetom izdanju lepi etiketu "najticajnijeg na Balkanu". 
E sad, izvinjavam se što pitam previše, ali šta s odredbom Zakona o javnom informisanju koja kaže da "osnivač javnog glasila ne može preneti niti na drugi način raspolagati pravom na javno glasilo ili pravom na izdavanje javnog glasila" i da "u slučaju prestanka javnog glasila brisanjem iz registra javnih glasila ili na drugi način, odnosno prestanka štampanja ili izdavanja javnog glasila, nije dozvoljeno osnivanje javnog glasila pod istim ili sličnim imenom" u periodu od godinu dana ili će nadležni javni tužilac "bez odlaganja pokrenuti postupak za privredni prestup pred nadležnim sudom i zatražiti izricanje mere privremene obustave delatnosti izdavanja javnog glasila"?!

A kako čitam, ovo nije prvi put. Prema pisanju lista "Danas" 2012. godine, izdavač "Kurira" prvobitno je bio "Kurir-net" d.o.o, a nakon brisanja tog pravnog lica, njegov pravni naslednik bio je "Kurir plus", nad kojim se vodio stečajni postupak, pa je pripojen privrednom društvu "Termol" d.o.o. Beograd. Potom je izdavač postao "Kurir info", a evo sad i "Adria media Serbia".
"Danas" je o tome pisao zato što su oni, "Kurir" i "Glas javnosti" bili u obavezi da plate odštetu zbog tekstova o trojici policijaca iz Požarevca, ali "Kurir" to nije učinio.
Oni imaju drugi plan, a on očigledno odlično funkcioniše. Pišeš šta hoćeš, gubiš sudove, jer si kriv, promeniš izdavača, pa "Jovo nanovo".
Ne znam kako vi, ali mene je i dalje blam one prodavačice koja me je videla da kupujem "to nešto", pa čak i ako je bilo u ove svrhe. I baš se nadam da me niko nije video dok sam jurila prema zgradi s nabijenom kapom i "tim nečim" u rukama. 
Valjda će poslužiti barem da obrišem prozore. 
Ne znam čemu drugom "to nešto" služi.

Коментари

  1. Администратор блога је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  2. Gde bre da brišeš prozore sa tim, od senzacionalnih "masnih" naslova će ti ostati po' kile olova na rukama, ima da se otruješ.

    ОдговориИзбриши
  3. Na žalost, to jesu novine. Sve te novine koje niko ne čita, a svi znaju šta unjima piše rade samo ono što im se dopušta. Probali su, uspeli su i nastavljaju. Te novine postoje zato što ih ljudi kupuju i čitaju. Kada javno napisane laži i klevete počnu da se dosledno kažnjavaju, počeće i oni odgovornije da se ponašaju.

    ОдговориИзбриши
  4. najuticajniji su svakako sa ovom skorašnjom akvizicijom. pola kioska je njihovo.

    ОдговориИзбриши
  5. Pa šta ste očekivali od zvaničnog Vučićevog tviter naloga, UPS.... htedoh reći Kurira.

    ОдговориИзбриши

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

Par godina za nju

Kritika knjige "Vrati unatrag: Razgovori sa Margitom Stefanović o EKV" Aleksandra Ilića


Boja njihove odeće je bledela
Od crne ka beloj
To je mesto postalo svetilište
Dok su prvih godina
Porodice dolazile u crnini
Kasnije je boja njihove odeće
osvetljavala, oživljavala
prvi nagoveštaji tople crvene
i žute, kao hodočašće
s generacijama koje dolaze...

(Ekatarina Velika „Svetilište”)


Poznata boja zvuka klavijature, težina bubnjeva, zvučna linija basa, solo deonice gitare koje tonovima pričaju priču, i glas pušten iz grla - prodoran, a umilan, bolno radostan, potpuno emotivno obojen, koji nosi sve one reči, obične reči, povezane njemu znanim smislom, reči koje mogu vežu, koje mogu da vole, kojima verujem – Ekatarina Velika. Milan, Margita, Bojan, tri ključna elementa Velike, najveće. Činili su, sada već kultni bend i zaveštali nam muziku za sva vremena. Ekatarina Velika nastala je 1981. godine i živela muziku na prostorima nekadašnje SFRJ narednih 13 godina kroz deset albuma. Od trenu…

Da je krala - krala je

Svetlana Ražnatović ex Veličković,
Biću vrlo politički nekorektna, bezobrazna i nevaspitana: u tebi je skoncentrisana sva mržnja koju osećam prema svetu u kom živim. Stvarno jeste. Oni koji me poznaju rekli bi ti da me stalno nešto/neko nervira i da je taj osećaj vrlo razuđen, ali ne – u tebi je skoncentrisano sve što ja istinski mrzim: glupost, bahatost, mafija, zločini, kič...ma sve. I nemoj da se ljutiš, ali kad bi Deda Mraz stvarno postojao, ja bih poželela da ti ne postojiš. Ne ti – kao čovek, nego ti kao lik i delo. Ili bih mu barem tražila da te kroz odžak vrati iza rešetaka. Ako bih baš bila dobre volje, pustila bih mu da koristi ove novosadske pročišćene.


Ne znamo se mi. Verovatno na obostrano zadovoljstvo, jer plašim se da bi pri tom susretu u meni proradio nekontrolisani pećinski čovek. Govore mi da si moja majka. Pu, pu, daleko bilo. Moja majka je Zorica, rođena u SFRJ, u Kordunu. Dok si ti gorela od ljubavi, njenima je tamo gorela kuća. Oni su iz rata pobegli bez igde ičeg…

Zbogom, kolega!

Znate one momente u životu koje pamtite do najsitnijih detalja? Gde ste se nalazili kad su gađali kasarnu u Rumi ili, ako ćete nešto lepše, s kim ste čupali kosu uz tekmu Jugoslavije protiv SAD-a u Indijanopolisu 2002. godine... Shodno staroj tezi da je smrt najveći čovekov strah, a ja bih dodala i najveći životni partibrejker, možda nije ni čudno što su mi najupečatljivija sećanja kad sam saznala da nekoga više nema. Imala sam svega nekoliko godina kad smo se mama i ja vratile iz Doma zdravlja, pa nam saopštili da je ujak umro. I dalje pamtim svaki trenutak tog dana, gužvu u Domu zdravlja i maminu reakciju. Pamtim čak i one trenutke kad sam saznala da je umro Tusta, pa i Toše. Ovu godinu verovatno nikad neću zaboraviti. Dva druga, dva prava čoveka, dve posebne, mada potpuno različite ličnosti. Taj užasni julski dan, sedmi dan Exit emisije, četvrti ili peti dan nespavanja. Spremam se za uključenje u Dnevnik i pakujem stvari za Sankt Peterburg. Telefon zvoni, sestra kaže: „Sedi.“ Sela sam …